Mart je novi januar – Kako mi je Tabela Želja promenila život

Miriše na promene 😉

Bila sam potpuno izgubljena između svoja dva života – onoga koji je upravo nestao i onoga koji još nije počeo – kada sam krenula na tromesečni kurs iz Energetske psihologije o, parafraziraću, pravilnom postavljanju i ispunjavanju ciljeva.

Iskreno, upisala sam taj kurs samo zato što je uključivao redovna okupljanja nekih super žena ponedeljkom uveče, tako da sam imala sigurno pokriveno to jedno veče nedeljno da ne sedim sama u kući.

Druga važna stvar zbog kojeg je vredeo utrošene energije je što je davao puno materijala za razmišljanje i zadataka koje je trebalo uraditi do sledećeg viđanja.

Ono što nisam znala pre nego što ću ga upisati je i da ću dobiti svog „badija“, jednu osobu iz grupe koju ne poznajem, da me prati svaki dan i pita „jesi uradila domaći?“, sa ciljem da se dobro osiguramo da ćemo svakodnevno raditi na svojim ciljevima.

A koji je najbolji način da vredno radiš?

Da nekome polažeš račune!

Pa se ti, Mina, sad zezaj i odugovlači, čekaj pravi trenutak, a kad te mrzi ili zaboraviš, vidi kako ćeš to da objasniš svom entuzijastičnom badiju koji već negde oko 8.30h ujutru šalje sunašca i srca na viberu i pita „I, kako je bilo?“.

Zašto moj badi ranom zorom rani? Jer sam javno, pred svim tim super ženama obećala da ću svoju novu naviku uraditi ujutru čim se probudim.

Možda mogu da probam da se svako malo zaglavljujem u liftu gde ostajem po ceo dan u mraku i agoniji bez dometa ili da nestajem u zemljotresu koji se dogodio samo u mojoj ulici… ha čudno da nije bilo na vestima, nema veze, najvažnije je da znaš da bih ti se javila nego ispod zemlje nema dometa. Glb.

Ali obrni, okreni, kakva god da mi je mašta ne može da prevari lukavog badija, koji i sâm po ceo dan smišlja sopstvene izgovore, pa svakim danom postaje sve promućurniji.

I tako cela tri Mesečeva ciklusa u nizu. I brojem – 90 dana.

Dogovoreni zadaci moraju da se rade, mora da se redovno tapka, i odabrana navika koja vodi do cilja mora da se usvaja. A tri meseca je puno.

E sad, pošto sam ja tamo bila jedina bez porodice, bez muža, dece, roditelja, braće i sestara, bez ikoga da se o njemu brinem, ono što se kaže ni kučeta ni mačeta, imala sam puuunooo vremena, energije i motivacije da se bavim sobom. Da, sa jedne strane. Sa druge sam bila vrlo tužna i izgubljena jer sam jasno mogla da vidim samo ono što je u mom životu bilo ali nisam imala nikavu viziju budućnosti, čak ni kao želju šta bih volela da bude.

Kad bi ovo bio crno-beli film, pomaljala bi se još jedna boja – sivkasto magličasta svaki put kad jedno pitanje dođe na red. Naime, nisam imala nikakav cilj. Ponoviću – na seminaru o ciljevima.

Nikakav.

Naravno da bih volela ljubav, ali ja u stvari želim više od ljubavi, želim da imam srodnu dušu a ne mogu da spajanje sa svojom srodnom dušom pretvorim u cilj. Da, bilo bi super da imam više para ali meni pare po sebi nisu motivacija i ne inspiriše me taj cilj. Putovanja? Nigde mi se ne ide, hoću da budem u mojoj lepoj kućici, upravo sam provela dve nedelje u Kini, iskusila sam kako je biti sama žena na kraju sveta, hvala, dovoljno mi je dok sam živa. Zdravlje? Imam. Nikad zdravija, zgodnija i punija energije. Da se osećam više sexy? E, imam i to, krenula sam na pole dance da probudim sexy vibe samo za sebe (još jedno veče u nedelji zauzeto, jeeee). Life style? Tačno onakav kakav želim – ručam po restoranima, pijem kafe po kafićima, družim se sa svojim prijateljicama na raznim lepim mestima, idem u spa. Odnos sa, recimo, bivšim mužem? Sjajan, nema ništa da se popravlja, razišli smo se u miru. Karijera? Nemam ambiciju da gradim karijeru, ali na svakom poslu dam svoj maksimum, držim visok standard, i lepo zarađujem. A kako ide posao? Hvala na pitanju, dobro, sve sam skockala da bude po mojoj meri.

I? Šta sad?

Kako je moguće da neko ko je upisao seminar o ciljevima nema ni jednu jedinu oblast života u kojoj bi mogao da postavi sebi neki cilj? A ima program koji prati i badija koji mu diše za vratom, aaaaaa!

Kad bi ovo bio crno-beli film sada bi se pojavila – roza! Pa ne može roza u crno-belom filmu, reći ćete vi. E, u ovom mom crno-belo-svikasto-magličastom filmu se niotkuda pojavila roza, kažem vam ja, jer je ovo trenutak kada uskače neočekivana sila i rešava stvar!

Moderna astrologija. I podvlačim MO.DER.NA jer služi savremenim ljudima koji žele bogat i ispunjen život sada, u ovom specifičnom trenutku vremena.

Ko bi mi zamerio što nisam  više htela da idem okolo, nego sam uhvatila prečicu, što nisam tvrdoglavo insistirala da mi što duže bude teško, kad sam znala da može i da mi bude lako i lepo, i na kraju, ko bi mi zamerio što sam želela da što pre nađem svoje usmerenje i cilj?

Kad radimo na sebi držimo se logike ovo radi/ovo ne radi; ovo mi pomaže/ovo mi ne pomaže u samoostvarenju.

A astrologija radi i pomaže.

Sada neko koluta očima i kaže: “Ma daj, Mina! Ne želim da znam šta će mi se desiti”, ili malo pomirljivije: “Nemam ništa protiv, čak ponekad pročitam u novinama ali mi nije korisno jer piše uvek manje, više isto.”

Ne, ne, ne! Ja vam ne pričam o toj astrologiji!

Astrologija koju ja volim je u službi generacija koje sada stvaraju, i služi za ono što nam je u ovom trenutku vremena najpotrebnije, a to je integracija uma i tela, razuma i osećanja, prepoznavanje potencijala osobe i njenog potpunog ostvarenja.

Astrologija je super korisno oruđe za rad na sebi.

Tako sam, razmatrajući svoju natalnu kartu i tranzite, pokušavala da shvatim kakav cilj mogu da postavim sebi tako izranjavana, šta bi moglo da zaceli moje emotivne rane dok se ne pretvorim u ogorčenu staricu koja nema nikoga nego živi sa mačkama i kad umre one je pojedu i niko je ne pronađe dok ne počne jezivo da smrdi i onda slika njenog dopola pojedenog tela izađe u novinama i to bude vrhunac moje poznatosti, i slave.

I na kraju, trebala su mi brza rešenja jer za sticanje porodice nemam više par decenija pred sobom pa kad dođe-dobro došlo – nego par godina. Ili ću da se usmerim na potomke ili na mačke, trećeg nema.

Ali ozbiljno, mučilo me je pitanje koji je smisao tako drastičnih životnih iskustava? Nije baš uobičajeno da ljudi ostanu tako sami na sred puta, pa ni tamo ni ovamo, svi imaju ili roditelje ili decu ili i roditelje i decu, pa ne znaju šta će sa svima njima, još ako svi žive zajedno kuku lele ali to ne neka druga karma…Ja sa svojim 29. stepenovima svoju karmu samoće bijem…

Imala sam jasan izbor – da budem hrabra i da prihvatim da mi baš to iskustvo nekog đavola treba, da sam to na nivou duše sama sebi smestila – da iz toga učim, profitiram i da sve preokrenem u svoju korist. (evo moje ekipe iz Jarca progovorila rečnikom ekonomije J)

Međutim, od svih tih pitanja kako-da-profitiram-direktno-iz-pakla nametnulo se najvažnije – kako bih želela da se osećam.

Ne šta bih želela da postignem, dakle, ne cilj iz jang energije, nego kako bih želela da se osećam, što je postavljanje cilja iz jin energije.

Jer ko sam ja? Ja sam Žena. A Žene imaju ženski pristup i prilično se zapetljaju kad navale da postavljaju ciljeve koristeći se strategijama muškog stila. Svaka čast onim Ženama koje usrećava pisanje to-do liste i tajmiranje, fokusiranost na jedan zadatak i jasno postavljanje ciljeva i još jasniji plan njihovog izvršavanja. I ponoviću: svaka čast onim Ženama koje to ispunjava, zadovoljava i usrećuje. Mene ne.

Tako sam formulisala cilj: kako želim da se osećam u svom budućem životu.

Ta tako jednostavna a genijalna spoznaja je pokrenula lavinu događaja i donela mi viziju ovog života koji sada živim, ali polako, hoću da prvo završim priču o ciljevima.

Naštelovala sam se na kako želim da se osećam vibraciju i na trenutak bila jako srećna jer mi se učinilo da će od sad sve ići lako.

Ispostavilo se da i tu postoje nijanse.

I da ovo stvarno ne može da bude crno-beli film, čak ni ako zažmurimo na onu roze epizodu. Naime, od tog trenutka je postao vrlo koloritan.

Shvatila sam da nije isto onim Ženama koje su se osećale dobro i crpele energiju za svoj cilj iz lepog i sređenog života, i meni bez bazične osnove. Evo da budem još konkretnija, jedan cilj kojeg se sećam je bio štek od 10.000 EUR. Jedna polaznica je ukačila da joj je ta suma baš super i da joj je dovoljna da se oseća finansijski sigurnom. Ona je imala sređen emocionalni život, a ja ne. Ona je imala podršku muža i mame i tetke i ujaka i svih ostalih koji čine njenu porodicu, a ja ne. Ako zagusti, otrčaće nekome u zagrljaj i sve će biti u redu. Ako zagusti, otrčaću u kartonsku kutiju pod Brankov most i sve će biti u redu kad se naviknem na mokar hleb.

Generalno uzev bila sam tužna i nisam imala nikakav emotivni rezervoar odakle bih mogla da crpem energiju.

Pa ipak, nešto sam imala. Svoj čart. I objektivnim okom gledano, šta je najjače u mojoj natalnoj karti? Šta će ostati nesalomivo kad sve drugo pukne – moja uverenja i vrednosti. Sa tim nikada nisam napravila kompromis.

 A moje najjače uverenje je da je uvek moguće krenuti ispočetka.

Uvek, apsolutno uvek je moguće stvoriti novi život. Ispuniti sve zamišljeno od početka do kraja.

I nisam jedina koja u to veruje i svojim životom dokazuje da ko hoće – može. Ima beskrajno mnogo ljudi sa drastičnim životnim pričama, a jedan od njih je Viktor Frankl, otac logoterapije, nauke koja pomaže čoveku da pronađe smisao života. Viktor je preživeo Aušvic, gde je došao do jednog uvida, koji će kasnije poslužiti čitavom čovečanstvu, “da čoveku može da se oduzme sve osim jedne stvari, a to je krajnja ljudska sloboda: sloboda da odabere kako će se suočiti sa datim okolonostima”.

Na tom mestu se logoterapija, energetska psihologija i moderna astrologija poklapaju.

Evo kako samo koristila svoj čart da nađem ključne reči i pitanja koja će za mene Jarca/ Vodoliju biti genijalna i podstaći me na akciju (a koja ne bi bila tako efektna za neku drugu kombinaciju znakova, jer svako ima svoju ključ s kojim brzo i lako otključava zaključana vrata).

Tako ti ja pitam sebe: Dobro Mina, šta hoće Jarac? Hoće da profitira, hoće da ima neke koristi. Jarac kaže: desilo se šta se desilo, daj sada da izvučem neku vajdu iz toga da ne bude sva muka za džabe. I kad nađe kako da iskoristi situaciju, srećan je. Šta hoće Vodolija? Hoće da bude potpuno iskrena sa tim ko je i šta je, da bude svoja i ničija, i da uvek bude slobodna.

Pa kako i da budem slobodna i da se udam, i da imam svoj super lajfstajl a da se ne ubijam od posla, i da živim i u inostranstvu i u Srbiji, i da stanujem u svom stanu i u saloncu u centru grada…? Sve to hoću, hoću i sigurnost poznatog, a hoću i slobodu i nova iskustva u isto vreme. Ali kako?

Prihvatanjem šta sam sve ja i šta mogu biti. Moja autentičnost leži u tome da nađem način da dobijem i jare i pare. Ali svaka osoba je zamišljena da bude potpuno autentična i potrebna je našem društvu i našoj planeti u ovom vremenu tačno takva kakva jeste.

Samo treba da se vrati sebi i da svoju autentičnost potraži iznutra, iz osećaja ja kao ja, a ne spolja iz odobravanja drugih.

Autentičnost nije logična, niti predvidiva. Njena snaga leži upravo u nelogičnosti, u snazi da pojedinac pronađe svoj izraz, da iskoči iz nametnutih šablona i stvori nešto svoje, skroz novo.

Autentičnost je sila koja dolazi i rešava stvar tako što kaže “Šta je moje, dobro je.”

Dobra vest je da je svako autentičan. Svako može daleko da dogura. To se vidi iz natalne karte. A svaka natalna karta je drugačija, čak i kod blizanaca.

Loša vest je da radeći na sebi bez ideje da treba da budemo svoje, drugačije od svih i slobodne da izrazimo svoju autentičnost, živimo u iluziji da se suštinski razvijamo. U stvari, samo kopiramo recepte za sreću drugih, što naposletku vodi do osećaja da nam ništa ne pomaže, da ništa ne usrećuje jer ne dolazi do integracije uma i tela, razuma i osećanja.

Prvi korak ka otkrivanju sopstvene autentičnosti kao preduslova za sreću je: Pitaj i kazaće ti se. Traži i daće ti se.

Kad sam ukapirala da treba da igram na Jarac/Vodolija kartu jer sam to ja – kazalo mi se i dalo mi se. Presložile su se kockice. Znala sam gde da gledam i prepoznala šansu.

Šansa je kao zrak sunca kroz oblake. Ako je odmah ne uhvatiš, nestane.

Ali ima jedna stvar pre toga. Prvi korak.

Moj prvi korak je bio da napunim svoj emotivni rezervoar jer sam znala da iz tuge, i sa najboljim pitanjima i genijalnim spoznajama, ne mogu da stvaram sreću. Tuga rađa tugu, kao što sreća rađa sreću. Majka ne može da rodi tuđe dete, to je prirodan zakon.

Postalo je kristalno jasno šta je prvi korak. Da negde nađem majku Sreću koja se u modernom društvu zove Seratonin.

I da prvo bude sasvim i aspolutno prvo – krenula sam od tela.

Triput nedeljno ti se u 8.30h nacrtam u teretani kod moje instruktorke Martine ko bela lala, i vojnički vežbam, radim šta mi kaže, ne razvlačim se i ne kukam ni kad mi spoji strunjače i tera me da puzim na laktovima. Znojim se i dišem, i kad dođem do daha budem malo vickasta. Ko je vežbao sa krpicama zna o čemu pričam.

Volela sam i sâm trening i osećaj posle. Bukvalno sam mogla da osetim kako mi krv kola žilama. A imala sam i dodatnu vrednost – bila sam ponosna što vežbam ujutru, pre posla, kao svi najuspešniji ljudi na svetu.

Jednom nedeljno uveče, što mi je bio četvrti trening, išla sam na pole dance da se povežem sa svojom sexualnošću, sama sa sobom za sebe u mrklom mraku i bez ogledala. Preporučujem svim ženama jer akcenat nije na spolja, kako ću izgledati, nego na unutra, kako ću se osećati.

Za mir u duši sam koristila svoju natalnu kartu, tako što sam postavljala sebi pitanja na osnovu simbolike znakova i planeta i priznavala samo autentične odgovore, one koji su dolazili iz dubine mog bića a ne iz glave.  

Prvi put u mom radu na sebi nije bilo toliko važno šta mislim, već kako se osećam dok to mislim.

To mi je pokazivalo koliko sam u skladu sa sobom. Na primer, ako kažem sebi “Pa šta ako on nije izabrao mene nego nju” a sve u meni kipti, misli i osećanja očigledno nisu u skladu. Nisam tiha voda breg roni jin nego cunami koji sve razvaljuje, izutra i spolja. A toga mi je stvarno bilo dosta.

Za usaglašavanje misli i osaćanja sam koristila EFT tehniku (emotional freedom technique), koju sam tada počela da izučavam. Super mi je služila i za tabelu Želja, koja je bila neodvojivi deo kursa o ciljevima.

Strasno sam zavolela tu tabelu jer mi je pomogla da se fokusiram na korake. Da znam šta je prvo, šta je drugo, šta je treće a ne da ispreskačem korake, pa da se uplašim čak i od svog predivnog jin cilja i blokiram.

U Tabeli želja, prva kolona je šta ne želiš i služi kao kontrast za ono što želiš. Puno mi je značila jer, ako se sećate, nisam znala šta želim.

[ulp id=’HUc41V7uVGmsdWyN’]

Pravila sam razne tabele kao luda za sve i svašta i postajala sve kreativnija u njihovoj upotrebi sve dok mi se nije izdefinisalo kako da profitiram iz gubitka.

Odgovor na to pitanje leži u druge dve kolone.

Treća kolona je: zašto želim to što želim, a četvrta je zapravo pravi izazov i glasi ovako: kakva treba da budem da to dobijem.

Mamma mia! Da budem! Da postanem!

Da bih ostvarila svoje želje trebalo je da postanem prilično drugačija od one koja sam tada bila.

Vodolija voli da radi više stvari u isto vreme, jer se tako oseća produktivno i pametno, a Jarac onda od haosa pravi red tako što sve to što je Vodolija započela slaže po planovima: fizički, emocionalni, duhovni; i daje prioritete i korake: prvo ovo, sestro slatka, pa onda ovo.

Tako je Jarac spoznao da mu fali više znanja o energetskoj strukturi čoveka i Univerzuma. Postoji jedna internacionalna škola, prisutna na svim kontinentima i u puno zemanja, pa i našoj, koja se bavi tim pitanjem.

Tamo sam spoznala da liderstvo sadašnjeg vremena nije moguće bez duhovnosti. To je jedan neodvojivi paket, koji uključuje i autentičnost.

Nisam imala ambiciju da budem lider, ali sam radeći sve ovo postala lider. Lider svog života.

Suma sumarum, držala sam se svog dubokog uverenja da se uvek može krenuti ispočetka i da uvek, kakve god da su okolnosti, šta god da nam se dešava, možemo sve da preobrazimo, iz svega da izvučemo neku korist i da postanemo širi, veći, napredniji, mudriji, lepši i sjajniji ljudi.

I na kraju se vraćam na početak. Zašto se ova priča zove Mart je novi januar?

Zato što je taj kurs o ciljevima krenuo u martu. Zato što sam tada posejala semenkicu za moj novi život, sasvim po mojim merilima „i jare i pare“.

Mart je prirodni početak godine kad se planeta Zemlja budi s prolećem, zašto ne bismo i mi? I to svake godine iznova.

I zato…

Ako želite da znate koje su vaše ključne reči i pitanja koja će vas lansirati u nove visine, tu sam.

Ako ste u nekom tužnjikavom periodu i sve je sivkasto-magličasto, tu sam. Našla sam svoju pink boju, našla sam mnogima njihove boje, naći ću i vama vašu.

Ako vas zanima kako se pravi ova moćna tabela želja i kako se definiše i postiže četvrta kolona (glb!), rado ću vas provesti kroz proces jer ima još jedan faktor koji sve to podiže na viši nivo – neprestano tapkanje gamut tačke, kako bi odgovori stizali iz tela, a ne iz glave.

Ako želite da vam moderna astrologija služi, da vam pomogne da nađete svoj autentičan izraz, da znate koja su vaša pitanja ili ih već imate i želite odgovore, tu sam da vam protumačim natalnu kartu.

Ako želite da posejete svoju semenkicu za novi život ovog marta, imam ideju kako da za 28 dana, prateći Mesečev ciklus skupite dovoljno goriva (energije) za ono što želite da ostvarite. Drugim rečima, sasvim jarčevskim, šta ide prvo, drugo, treće.

I na kraju, ako želite razgovore sa dušom, i potpuno ženski pristup ostvarivanju ciljeva, imate još jednu sestru i prijateljicu.

Zašto sestru i prijateljicu?

Zato što sam se rodila za to. Stvarno, nije što se tako kaže.

Kad se moja mama porađala između 8 i 9h ujutru bila je puna sala, jer su sestre iz obe smene Narodnog fronta ostale sa njom da vide i pozdrave njenu devojčicu. Svaka me je uzela u ruke i svaka mi se predstavila, tako se desilo da je prvo što sam videla bilo 20 različitih žena, mladih, starih, lepih, simptičnih, namirisanih svežih što su tek uletele kad je sve bilo gotovo i preznojanih triput jer sam uspela prvo da umrem, pa da se lepo ko čovek, ups Žena- rodim.

Ali i o tome neki drugi put, sad samo hoću da kažem da sam rođenjem ušla u jedno Sestrinstvo koje je kroz različite Žene širom sveta – moje prijateljice, klijentkinje i sestre neprekidno bilo i ostalo sa mnom.

Šalila sam se za onu kutiju ispod Brankovog mosta. Sa ovakvim sestrama i prijateljicama, to apsolutno nije moguće.

100% sam sigurna da su moje Sestre po izboru najsjajnije i najsnažnije Žene na svetu. Ostvaruju svoje ciljeve na jin način, rade na sebi i razvijaju se brzinom svetlosti.

A sad doviđenja. Idem da proslavim ovaj dan.

I da, srećna vam Nova godina!

Vidite kako je Beograd lepo okićen, baš kako treba u martu 😉

[ulp id=’HUc41V7uVGmsdWyN’]

Podelite prilog sa prijateljima
No Comments

Post A Comment

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.